Soba 999: Shavo Odadjian

BAcio sam kofere , bolje reci kofer pored kreveta. Sjeo sam razmisljajuci da li da ga raspakujem ili ne . Shvatio sam da nema potrebe za tim. Otisao sam do kupatila istusirao se i spusti u bar da nesto popijem, put me definitivno izmorio.

Vratio sam se u sobu. Bacio sam se na krevet, onako jos sa vrata. San mi je jako potreban, pomislih. Pustio sam misli da lutaju. Sve o cemu sam na kraju mislio je to kako je ovo sve zanimljivo i kako je sudbina napravila fin posao. Razmisljajuci o tome utonuo sam u san.

Jako zvono telefona me je probudilo. ''Halo'' rekoh pospano.''Dobro jutro gospodine, narucili ste budjenje u pola 10'' cuo se glas. '' To mora da je neka zabuna. Ja niasam narucio budjenje.''. ''Izvinite gospodine, sto sam vas probudio onda. Stvarno mi je...''.''U redu, u redu , nema veze'' rekao sam ''prijatno'' i poklopio slusalicu. Sta sad da radim. Osjecao sam se prazno.''Oticicu na dorucak, pa onda malo u setnju gradom'' pomislih u sebi. Istusirao sam se , obukao cistu odecu i krenuo prema restoranu...

Usao sam u sobu. Skinuo sam sve sa sebe i nabrzaka se istusirao. Legao sam u krevet razmisljajuci o tome sta se desilo. Nakon nekog vremena utonuo sam u san.

Budim se. Pogled na sat je bio dovoljan da me razbudi u potpunosti. Ne mogu da vjerujem da sam toliko spavao. Ubrzo me stomak upozorio da je proslo poprilicno od mog zadnjeg obroka. Otisao sam u wc umio se , oprao zube i istusirao se, zatim sam se obukao i uputio prema restoranu.

Usao sam u sobu i bacio se na krevet. Razmisljao sam o domovini, roditeljima, prijateljima ...